Analiza mrežnog marketinga: zaslepljenost konačnim ciljem

Još jedan odličan komentar koji je zaslužio da bude pretočen u posebnu temu, a i stvarno je šteta da se tako dobar tekst zagubi u moru besmislenih komentara. Osim ovog gornjeg uvoda neću komentarisati ništa u navedenom tesktu jer stvarno je sve rečeno na najbolji mogući način. I poruka za doktora od mene je: ako se ikada uživo budemo sreli ja častim ručak 🙂

Poštovani,
Budući da, usled proglašenog vanrednog stanja, na snazi je policijski čas, a na Pink Westernu nema dobrog kaubojca, rešio sam malo da podelim svoja iskustva, te, nadam se ubijem vreme, a nekom možda korisno posluži.
Par digresija pre konkretike : Imam 30 godina, i po struci sam pravnik, uža specijalizacija – Jurisprudencija, Pravni Fakultet MGU. Trenutno sam zaposlen kao državni službenik, i veći deo svoje karijere sam proveo u administrativnom sektoru, isključivo kao stručni kadar, ne politički. Nisam član nijedne političke partije. Solidno zaradjujem, i u sivoj zoni zarađujem sa strane. Nekada sam lagao da bih se izvukao iz problema, ili prebacio problem na drugog, i bez izuzetka svaki put najebao zbog toga, jer svaka laž mora uvek da ispliva. Prestao sam da lažem iz prostog razloga što sa lažima sam gore prolazio, ne zato što sam dobar čovek. Varao za novac ili vrednost nikad nisam. Ne predstavljam se imenom jer mi ne pada na kraj pameti, budući da sam službenik, i ne želim da razmišljam da li će neko od rukovodilaca mojih naleteti na ovo. Psujem, jer smatram da psovkom mogu efektivno da istaknem određeni stav.

Nikad nisam učestvovao u MLM šemama (danas sam prvi put čuo za taj termin. Termin „Piramidalna Šema“ mi je dobro poznat). Jesam učestvovao u prevarama, ali na specifičan način – Do pre par godina sam bio aktivni član 419E, portala koji se bavi prevarom prevaranata – Ukratko, misli se na one spam mailove od nigerijskih prinčeva, gde obećavaju trilione dolara, ali da im se pre toga uplati 500$. U slobodno vreme sam se bavio baitingom, tj navlačio te Nigerijce da troše vreme samnom, umesto sa pravom žrtvom, i mogu da se pohvalim da sam to uspešno radio, jer je nekoliko njih lepo najebalo, a verovatno da je jedan čak i poginuo kad sam ga nagovorio da ode u Siriju, do baze Hmeimim, gde je trebalo da preuzme pare. Ja sam im otvorio ta vrata, a sami su birali da li će ući. To pominjem jer sam na tim primerima shvatio koliko obećanje o zaradi zaslepljuje čoveka.

Obratite pažnju – Obećanje o zaradi, ne sama zarada. To mogu da potvrdim i iz ličnog iskustva. Nažalost, na početku svoje karijere, takođe zaslepljen milionima i kamionima, uvukao sam se u jednu drugu vrstu gluposti – posredovanje u prodaji nafte i energenata. Na moju sreću, malo manje od pola godine sam bio u zabludi. Jedna opaska – Čim Vam neko pomene posredovanje sa naftom, kulturno ga odjebite. Tim stvarima mogu da se bave isključivo države, i naftne kompanije (samo sa naftovodima, logistikom i svojom zgradurinom od 30 spratova). Sve ostalo su bez izuzetka ili prevaranti, ili je trošenje vremena u zabludi i mulju. Igrom slučaja poznajem menadžera prodaje prave naftne kompanije (Koja posluje i u Srbiji) – svi oni sve znaju i sami, i nikakvi posrednici nikom ne trebaju. Za drugačije vidove posredovanja, sve zavisi od učesnika i robe, ali princip je isti – posredovanjem se bavi onaj bez kojeg posao ne može da uspe, i to je jedan vid zakonske ucene. Sve ostalo je sviranje kurcu i zabluda. Objašnjavam na ličnom primeru – čovek želi da proda zemlju, posrednik ima kupca. Posrednik dovodi kupca, i uzima procenat od prodaje. Ako prodavac i kupac pokušaju prodaju posredniku iza leđa, trpe posledice. Tri učesnika – kupac, posrednik, prodavac, nikakvi lanci, stote ruke itd. Onaj bez kojeg posao može da uspe – nije posrednik.

Zašto pominjem posrednike? Pominjem ih jer masa ljudi povezanih sa piramidalnim šemama sebe nazivaju „Entrepreneur“, a zapravo su kvazi-posrednici između kupaca (prijatelji, rodbina, itd) i kvazi-prodavca (vrh piramide), dok drugi smatraju sebe nekakvim investitorima. Tako sam imao prilike da vidim pun autobus Lyoness „Entrepreneur“-ova koji na parkingu pumpe pricaju o milionima u Cirihu koji idu preko Dohe, u pičku lepu materinu, a potom u Novi sad. Lično poznajem nekoliko ljudi koji su (Nadam se više ne) bili upleteni u taj Lyoness, za dvoje znam da se izvuklo. Pozivali su me par puta da se sretnemo na kafi,a budući da nisu obično pozivali, tu mi se već upalila lampica. Ili nešto nude ili traže posao. Nudili su Lyoness karticu, pokazivali nekakve mercedese sa logom, levo-desno, neviđene zarade, pičke materine, a treba i da nađem što više ljudi da na svoj obraz uvučem u to. Na pitanje – šta konkretno nude, koju robu ili uslugu, odgovor je bio – desno – levo, cashback, pičke materine.

Budući da sam naučio u svom poslu da postavljam pitanja dokle god mi nešto nije jasno, to sam primenio i u ovom slučaju – Ko je vlasnik? Neki Nemac, i pokazali sliku kako se on grli sa nekim podjednako „poznatim“ Nemcom, ili Francuzom, jebem li ga. Dobro, ajde onda ponovo, čime se konkretno firma bavi, koje usluge pruža? Marketing…. Ok. A gde su bilbordi, sa kojim novinama i tv kućama imaju ugovore (kao što marketinške agencije imaju). Nigde, to je sve tamo na internetu. I najvažnije – gde je tu moja zarada? Kažu, što više ljudi nađeš, veća zarada.

Pa čekaj, to mogu onda i sam, da nađem 10 ljudi koji će meni dati pare, ne moraju davati uopšte Lyonessu, a oni neka nađu 10 ljudi koji će njima dati i tako ukrug. Zahvalio sam se, rekao da to nije za mene, i castio piće. Ti ljudi su posle prvog puta odustali od mene. Igrom slučaja, pomenuli su mi i da je Lyoness strateški partner Microsofta. Impozantno. Odnosno bilo bi, da ja nisam kao klinac radio u Microsoftu kao CoreDev. Odem u Spanskih boraca, pitam za Lyoness, menadzerka me gleda kao da sam rekao nesto na Svahiliju. Odatle okrenem ove poznanike, kazem da u MDCS nikad čuli za Lyoness, kaže „Nemoguće, to je greška“. Aha..Drugi su me gnjavili par puta 2-3, davno je bilo pa su mi se susreti stopili. Oni su već navalentnije drkali, zvali na nekakve seminare, slali kojekakve prezentacije, zlatni slotovi, biće mi žao ako ne uđem, itd. Takodje, mislim da je bila racionalna moja sumnja da su ti ljudi uspešni Lyoness Entrepreneur-i, a voze golf 4, i sipaju goriva za jednu crvenu.

Posebno su mi bili iritantni prezenteri koji pred masom „dokazuju“ kako će svi oni postati milioneri. Neće. Neće niko od njih, sve i da pokažu još hiljadu kojekakvih matematičkih formula i slika bogataša sa google-a. Milioner se tako ne postaje, a ja zaista poznajem milionere i na istoku i na zapadu. Jedan od njih je 90-ih od svog ćaleta pozajmio 100.000 maraka, i švercovao voće i povrće za vreme sankcija, potom kupio fabriku u Nemačkoj, kasnije u Srbiji, itd. Drugom je pra-deda osnovao fabriku stočne hrane, i generacijama se razvijao kao brend. Treći je izašao pre 10ak godina iz zatvora u Švajcarskoj, i sad drži kockarnice i menjačnice na granici. Četvrti je sin načelnika poreske uprave Moskovske oblasti. Peti je fudbaler, naturalizovani Slovak. Šesti je pevač. Šta im je zajedničko? To što je jasno čime se bave – proizvode robu, prodaju robu, prodaju usluge.

Neću da budem pretenciozan, pa ću ponuditi svoje mišljenje (ne savet ili zakonitost) – Ako Vam neki posao nije jasan 100%, ne ulazite u to. To što Jack Ma trabunja, to je sve lupanje gluposti, imao je sreće da, među nebrojano sličnih, njegov proizvod postane aktuelan, i to je to, nikakva mudrost. Igrajte loto, veće su šanse. Alternativa u Srbiji je kupujem-prodajem, i to je to. Te niše su zatvorene, i kraj priče.

Sa druge strane, drugi vid Entrepreneur -a, onaj investicioni budući milijarder, se pojavio u obliku Jollyblabla, a u vidu dobrog drugara, koji je nažalost imao finasijske nedostatke. Priča je bila – da je to freelance programerska kuća, koja se bavi razvojem app-ova, i investitor ulaže 100, 200, 2000 evra, oni to raspoređuju i vraćaju dobit. Dobro, za početak je imalo smisla, jer mali developeri retko imaju sredstva za razvoj aplikacija. Povratna dobit je 50-100%, u valuti ili nekakvoj kriptovaluti, a i više ako nađem dodatne investitore. Opa, evo ga. Naravno, imao sam par sitnijih pitanja – Gde se nalazi developer i gde je registrovan? „Nemam pojma“ kaže. Ko je vlasnik – „Nemam pojma“. Koju aplikaciju razvijaju – „Nemam pojma“. Da li mogu da posetim kancelariju u koju bi trebalo da ulažem – „nemam pojma“. Lepo. Rekoh, nije to za mene, hvala brate što si me se setio. Uvredio se što sam ga odbio i postavljao ta pitanja, ali je prećutao. Uvukao još jednog drugara, i obojica naravno pukli.

Mislim da je tu bitna jedna prosta, pomalo bezobrazna logika ali ona koja se tiče pravih investicija – ako traže od mene investiciju, ja moram znati gde idu, kome idu i gde su moje pare. Investitor po pravilu ima kontrolu nad onim koji prima investiciju, proporcionalno u odnosu na visinu investicije. Prostije rečeno, ako ja tebi dajem moje pare, ja i odlučujem šta će biti sa tim parama unutar kompanije, i šta će biti sa delom kompanije koja prima moje pare. Jedan primer iz života – Čovek investira u eksportno preduzeće voća. Od njegovog novca izvoznik kupuje jabuke, izvozi i prodaje, a profit se deli po unapred dogovorenoj šemi. Složenija verzija jeste investicija u stabljike i zemljište, uzgajanje i izvoz. Investitor ima puno pravo da zahteva od izvoznika sve vrste informacija, i u krajnjoj liniji ima pravo da potpuno kontroliše robu koja je kupljena za njegov novac.

Šta od toga može takozvani „Investitor“ u Jolly ili ovom Inface bla bla? Pravi investitor kontroliše svoju investiciju u svim fazama. Pritom, čisto da pomenem da je čist profit na uloženih 20.000 evra u jabukama oko 2.000 evra, na svinjetini oko 3.000 evra, čeliku oko 2.000 evra, polipropilenu oko 100 evra po toni, itd. Dakle grubo gledano 10-15% posto od uložene sume, u zavisnosti od robe, prave robe, koja se proizvodi, pakuje, transportuje i prodaje. Oko 20% izlazi čist profit na gradnji i prodaji stanova u Moskvi, ali tu je veći rizik i daleko više varijabli. A neko kripto – sviranje kurcu i drvo sreće vraćaju 100% i više?

Jedna mala opaska – video sam da neki momak komentariše da će za par godina da pošalje slike Poršea – Druže, iz najbolje namere, na ovaj način nećeš. Ako nisi fudbaler ili pevač, zaboravi. Ako si privatnik (imaš svoju proizvodnju, manju fabriku, staklenike, itd), pare nećeš spičiti na Poršea, već na repro-materijal, ili nove mašine, a na kredit ćeš kupiti Mercedesa, BMW ili Audi ako ti dobro ide. Od svih privatnika koje znam, nijedan ne vozi Poršea. Jedan vozi Aston-a i to je jedini takav Aston u Beogradu, a kupio ga je nakon što je prodao 50 kamiona iz svoje špediterske firme.
Ponavljam svoje mišljenje – nemojte ulaziti u nešto što ne znate 100%, svaki detalj. Gates i Balmer su znali svaki korak ka dominaciji Majkrosofta, Gref zna svaki korak u razvoju Sberbanke, mali privatnik zna kako da postane veliki privatnik, Laki Lučiano je znao kako da se obogati i kuda to vodi. Takođe, po mom iskustvu, prvi instinkt je presudan. Ako nešto u startu smrdi, ne ulazim u to, i ne treba mi nikakvo ubeđenje.

U zaključku, smatram da je najveći problem u MLM-u i ostalim sličnim vidovima prevara upravo to što je čovek zaslepljen konačnim ciljem. Svi oni potenciraju kako ćemo postati milioneri, trilioneri, poršei, pičke i puni frižideri. Potenciraju u tolikoj meri da čovek ne može racionalno da sagleda korake ka tim milionima. Gura i dalje nešto za šta odbija da poveruje da je puklo. Ali uvek je bolje odseći taj rep i nastaviti dalje, ili okrenuti potpuno novi list. Ja shvatam da je slom uverenja jedna od najtežih stvari u životu, jer kad čovek veruje u nešto, on ne želi da prestane da veruje, sve do samog kraha, kad se sve sruši, i život kreće ispočetka. Ali, i znanje ima svoju cenu, što Rusi kažu „Nema lošeg bez dobrog“, tako da i čovek koji prođe kroz te piramide, ipak može nešto dobro da izvuče, pre svega pouku, i mogućnost da sebe sagleda objektivno, te da se moralno ispravi. Sebi oprostiti neće, to će vući do kraja života, bez izuzetka.
Ko pročita sve ovo, i ako se nekad prepoznamo, ima večeru u Bg-u od mene =)