Svako može postati žrtva u mrežnom marketingu

Bilo ko od nas može da se upeca na mamac mrežnog marketinga. Od običnih ljudi, do visoko obrazovanih, ako vam nađu slabu tačku, stisnu pravo dugme, zagrizli ste i teško će vas bilo ko ubediti u suprotno. Za ovu temu pripremio sam pismo jednog visoko obrazovanog lica sa fakultetom koji je pre 6-7 godina slao pismo Paušiću, svom tada glavnom mentoru u SCnetu. SCnet ili SHOPPING CENTER NETWORK koji je 13 maja 2019.godine obrisan iz Agencije za privredne registre i zvanično više ne postoji.
Svrha samo pisma je prvenstveno da bude motivator za osobu koje ga šalje a isto tako služi da dokaže veru i privrženost poslu, tj. lideru/mentoru. Na taj način će autor pisma udovoljiti svom lideru i tako dobiti još veću podršku u „poslu“. Ime i prezime tog lica uključujući privatne podatke i slične koje bi ga identifikovale sam uklonio ili prikrio, da on sam ne bi imao problema. Inače sam ovo pismo dobio zajedno sa još nekoliko njih koje su slate Paušiću na ime motivacije saradnika, njihovih ciljeva i izveštaja o minulom radu. Poenta ovih pisama je da pružaju jednu sliku o mrežnom marketingu (i SCnetu) koju retko ko može da vidi, a sa druge strane daju šlagvort nama kritičarima da smo oduvek bili u pravu, naročito kada su u pitanju zarade u mrežnom marketingu. Da ne dužim evo pisma:

Pozdrav Roberte,

Ja sam NN iz Paracina. O ovome sto cu pisati sam se vise puta konsultovao i sa Pedjom i sa Gocom kao svojim visim instruktorima, ali sam i dalje zaglavljen u poslu. Da ne zelim da uspem u SCnet-u sigurno ne bih pisuci ovo trosio ni svoje ni Tvoje vreme.

Ukratko o sebi – radim kao profesor ******** vec 10 godina, imam 3x godina, ozenjen sam, imam dve cerkice od 7 i 3 godine. Clan sam Mense (sto moze biti i hendikep, jer koliko sam zakljucio, da bih bio lider moram imati 4 puta jaci EQ od IQ sto znaci EQ mora biti bar 600 🙂 ) .

Oduvek sam bio borac, oduvek sam zeleo vise i bolje. Sebe ne vidim kao profesora u penziji. Da se razumemo, posao u prosveti je sjajan sto se tice sigurnosti, redovnosti plata (za sada), radnog vremena i hvala mu sto mene i moju porodicu hlebom hrani, izuzetno sam mu zahvalan na tome, ali – ja sam za sebe uvek zeleo vise i bolje. Godinama sam slao CVje u razne zemlje zapadne Evrope jer sam i srednju elektrotehnicku skolu zavrsio kao vukovac, bavio se radio-amaterstvom i ta veza sa elektronikom i daljinama uopste me je nekako uvek privlacila. I dan danas ja ucestvujem u Green Card lutriji za dobijanje americke vize, sada sa manjim zarom nego ranije, ali eto – da ne bude da nisam ni pokusao da mrdnem sa mrtve tacke. Novembra 200x. mi se rodila starija cerkica, ja sam ziveo kao podstanar u malom stanu i video da nema sanse tako da zivim, a kamoli da dalje planiram porodicu.

Zato sam aprila 200x. resio da apliciram za rad na turistickim brodovima. Na bazi iskustva koje sam stekao radeci jos kao student 9 meseci na televiziji, hteo sam da radim kao snimatelj na turistickim brodovima. Kompanija Royal Carribean je u Zagrebu imala intervju za ceo Balkan, ja sam uzeo slobodan dan u skoli, u 18h prethodno vece seo u voz u Paracinu i u 07:00 ujutru bio na glavnom kolodvoru u Zagrebu. Otisao na razgovor, bili su zadovoljni mnome, u 16h uhvatio voz za nazad, oko ponoci bio na Zeleznickoj stanici u BG. Tamo sam dzonjio do jutra u 5:00 jer do tada nije bilo ni autobusa ni vozova ka Paracinu. Sve sam to radio u odelu sa kravatom, ful skockan – mozda i sada ne volim odelo zbog toga pa na seminare i druga slavlja odlazim u nekoj lezernijoj varijanti. Stigao sam u Paracin u 8:30, istusirao se i otrcao na casove koji su pocinjali u 9h. Pozvali su me iz Amerike tek krajem avgusta, do tada sam se ja ohladio i nisam otisao jer su mi ponudili posao fotografa za neku manju platu i to se tako zavrsilo.

Kad sam cuo za SCnet nisam par dana mogao da spavam zbog jacine ideje i vizije koju sam imao o ovom poslu. Imam stambeni kredit u svajcarcima, jos 25 godina trebam da ga otplacujem, rata je odavno presla polovinu te famozne prosvetarske plate (koja cela iznosi manje od 400 evra). Zena ima kredit za polovan auto, ja odlucim uprkos svemu da uzmem jos jedan kredit na dve godine i da uplatim BM33 sa jasnim ciljem da do kraja juna otkacim taj kredit, a do kraja leta i kredit zenin za auto i za godinu dana i ovaj za kucu. Radim, pozivam, ne spavam… zagrabim na karijeru 3 za 90 dana. I posle mesec i po dana ja vidim da je vrag odneo salu – nijedno jedino PP !

Bez problema shvatim da ja nesto ne radim kako treba, ne bezim od problema vec zelim da se sucoim sa njim, i resim da naucim to sto ne znam sa jasnim ciljem da uspem u ovom poslu. Daju mi Goca i Pedja linkove ka psihologiji plasmana i ka jos 2-3 predavanja koja ja skinem, i sa ponosom u svojoj 3x godini konstatujem da postoji nesto sto se zove prodajna cutnja. Tek onda shvatim koliko nista ne znam o ovom poslu i napravim pauzu, ali ne u smislu odustajanja od posla (jer “lideri nikad ne odustaju, oni strpljivo cekaju pravi trenutak” 😉 ) vec svo slobodno vreme usredsredim na gledanje snimaka sa sajta, sa upoznavanjem sa iskustvima tih drugih ljudi itd. Otkrica su za mene bili Nikola Miletic, covek iz krajnje racionalnih profesija i Ljilja Krsmanovic, koleginica po struci, takodje iz racionalnog sveta. Mislio sam da u ovom poslu uspevaju samo oni koji imaju jacu desnu hemisferu mozga, tj. umetnicko-emocionalno nastrojeni tipovi ili kako vec da formulisem to…

Onda dodje avgust i Turbo winner team. Dignem se iz mrtvih. Dignem se sa nule, ma bio sam ispod nule sa energijom. Opet nespavanje, opet pozivanje ljudi i to uglavnom istih onih koje sam zvao na pocetku sada obogacen novim znanjima. Sada vec pricam sa njima i trazim vezu sa njihovim potrebama, sada vec trazim preporuke, sada vec imam za njih ponudu nakon koje sledi prodajna cutnja. Osetim napredak u odnosu na onaj pocetak iz marta. Ali pozivam i nove ljude, ljude koji prvi put cuju za ovo. Medjutim – rezultat i dalje nula !

Odem na par seminara izvan Paracina i vidim da je u drugim gradovima situacija daleko bolja. Radi se Valjevo, radi se Novi Sad, radi se Becej… i malo oslusnuvsi paracinski kros lajn vidim da nije problem do mene, vec da u celom Paracinu rezultat u avgustu je blaga katastrofa, a znam koliko je ljudi proslo kroz ofis. Ja tada vec svoje ljude nisam vodio u ofis vec smo uveliko radili 1 na 1. I opet rezultat nista.

Tada, pocetkom septembra ja krenem svoje ljude malo jace da pritiskam da vidim sta ih muci i zasto nece da udju u posao sa mnom.

E tad uslede prigovori sa kojima nisam znao sta cu, ali sam se ipak konsultovao i sa Pedjom i sa Gocom. Prigovori su se zasnivali na slici SCneta u Paracinu !!!

Koliko sam ih dobio ovog tipa neces verovati: “Ja tebi verujem ALI: ti si rodjeni ********, nisi odavde, pa ja tu celu ekipu znam jer ceo zivot zivim ovde. Pa to su ljudi koji nikad nista konkretno nisu radili, pa su se bavili tim i tim i nikakve pare nisu zaradili, pa su taj i taj prodali kucu i ni sad nema kuce za sta da ih ujede, pa taj i taj su prodali kucu svojih roditelja i roditelje poslali da zive kao podstanari, taj i taj se zajme i lazu da tamo ima 1000 evra mesecno, a sad im prete da ce da im seku struju zbog dugova, pa taj i taj je dao 5000 maraka jos u Amway 90ih godina da bi registrovao firmu u Madjarskoj i covek puko, zelenasi mu uzeli kucu na ime duga jer je se tako dogovorio sa njima itd itd.”

I Goca zna za prigovor jedne paralele gde covek sa privatnom firmom resi da udje u posao i kao partner i kao vlasnik namenskog BC33 modela. Dogovor padne da se ujutru nadju ispred Societe banke. Uvece zove covek tu paralelu i kaze ‘covece, bezi odatle glavom bez obzira, PROVERIO SAM U SUPu to je nelegalno, to su prevaranti (ili to je prevara, da ne tvrdim) i covek nestade bez traga.

Za sebe smatram da sam nekompromitovan covek, i da imam uticaj na ljude iz svoje okoline. Od svih tih 80ak razgovora za ovih 6 meseci ja sam imao 6-8 situacija gde je dogovor pao da se u roku od par dana uplati BC33. Ali se obavezno u roku od par sati ta osoba javi SMSom i kaze da odustaje, ili neki drugi izgovor nakon cega usledi nejavljanje par dana i skrivanje. Znaci osoba potpadne pod uticaj loseg misljenja okoline o ovom poslu.

Znaju i Goca i Pedja, ja sam taj moj IQ koristio malo zesce pa sam pokusao da utvrdim zakonitost kako se ljudi ukljucuju u ovaj posao (ono sto ti kazes da postoji jos jedan vid komunikacije). Ja sam zvao najpre svoje kolege – prosvetari, rekoh otvoreni su za nove ideje. Jok bre. Oni misle da cim uce decu da mogu svakog drugog da uce i da sve znaju. Na prste jedne ruke mozes pobrojati one koji zele nesto novo da cuju. Onda sam zvao svoje prijatelje iz stranke u kojoj sam bio ******* opstinskog odbora. Racunao sam da nije politicka ideja spona izmedju nas i u ovom poslu. Nista – uglavnom nisu razumeli, a preporuke su uspesno upropastili odmah im pricajuci da im treba 1100 evra i za svakog koga nadju dobiju 500 evra nazad. Ljudi se preplasili, ispljuvali u razgovoru te moje stranacke ‘drugare’, oni se zbunili i naravno i oni poceli da se kriju. Ali dobro, ako imam pravo da kazem, u toj politici vise sam trebao ja njima nego oni meni tako da nista strasno, a ionako smo posle izbora vratili pecat u centralu stranke i ugasili odbor.

Onda sam zvao jednog svog prijatelja, uglednog advokata , coveka koji je na ulazu u jednu zgradu dobio plocu sa posvetom u znak zahvalnosti sto im je pomogao da firma u stecaju koja vec 10 godina nije uspela da dovrsi stanove u izgradnji da ih zavrsi i da se ljudi usele. On je clan i Rotari kluba, pomaze drugima ne zbog neke slave vec iz skroz humanistickih pobuda. Njemu sam radio 1 na 1 u ****** jos aprila negde, Pedja i Goca su bili oboje prisutni, oni su dalje nastavili prodajni razgovor… Taj mi se covek vise nije javio. Tj., javio mi se jednom da mi kaze da u Liliju ne vazi ova kartica nakon cega sam mu ja rekao da se to prica na drugom susretu za koji on nikako da nadje vreme. Od tada mi se nije vise javio. Stavi poneki lajk na FB i to je komunkacija mene sa njim. Onda sam zvao jednog skolskog druga, vlasnika Geodetskog biroa. Odusevio se, sve mu se svidelo, ali za drugi sastanak nije imao vremena. Pricao mi je koliko je zauzet, ali mi je pricao i da mu sjajno ide privatan posao, da je za 5 godina kupio stan i novi auto (istina je) i da ne bi napustao taj posao niti zapocinjao bilo sta drugo.

Zvao sam jednog prijatelja koji je doktorirao elektroniku i sad radi na fakultetima (mozda ga se secas, on je sa tobom daleko pre mene pricao i pominjao je Izrael, jer se tada vratio sa specijalizacije). Za ovih 6 meseci to je jedini covek sa kojim sam ja pricao i koji je pomenuo cilj u svojoj recenici. Rekao mi je jasno koji mu je cilj i zasto ne moze da se bavi ovim.

Krajem avgusta sam zvao jednog svog bivseg djaka, vrednog momka koji je 4. godina srednje skole i koji odavno sam zaradjuje. Preko leta radi 3-4 posla. Ja ga pozovem na pice (ima 19 godina), on me saslusa, odusevi se i kupi ideju 100 %. Resi da odmah u ponedeljak uplati 28000 (4 namenska za Austriju) i kaze da su mu i drugi pricali o ovome ali da tek sada kad sam mu ja objasnio on razume sta je to i kako funkcionise, da je sve logicno i da bi se rado bavio time. Odmah mi da 11 preporuka koje cemo zajedno pozivati iza nedelje, a ja mu kazem da moram da se vidim sa njegovim roditeljima, majku znam jer je dolazila u skolu, a oca ne poznajem i naglasim mu da o poslu vlada ocajna slika u gradu i da mi trebaju mladi i progresivni i nekompromitovani ljudi i da nikom nista ne prica, da cemo sve zajedno da uradimo od poziva do zavrsetka i uzimanja sledecih preporuka.

Na sve pristaje, fenomenalno, ali nista gluma, nista foliranje, sam izbaca svoje potrebe i sta bi sa tim novcem radio itd. Bude dogovor da se u ponedeljak nadjem sa njegovima na kafi i tako se i rastanemo. Kaze “Profesore hvala sto ste se mene setili za ovaj posao, ja lijem beton preko nedelje, vikendom radim kao konobar, a u slobodno vreme sredjujem sprat kuci za mene i brata, lepim stiropor iznutra, gletujem i postavljam laminat. Ja sam zaradjujem i odlucujem o svom novcu.” I posle sat i po salje SMS “Profesore izvinite, ja cu ipak drugacije da ulozim ovaj novac” i ne javlja se na moje pozive sve do srede, posle ga nisam zvao… Roditelje mu nisam video a ne znam ni gde tacno stanuje.

Tada sam jos jace pozeleo da SCnet u Paracinu dignem na noge i postavim na svetsko mesto koje mu pripada. Resim da trazim ljude od renomea, ljude od ugleda, nekompromitovane i razgovor pocinjem ovog tipa: “Cuo si sigurno za SCnet (na sta se polovina zgrozi, a pola sa kojima pricam zaista nisu culi). O njemu vlada mnogo lose misljenje u Paracinu. Ja sam bio na nekoliko seminara i video globalnu sliku ovog sjajnog posla. Meni su potrebni posteni, vredni, nekompromitovani ljudi sa kojima cu vratiti SCnet na mesto na koje mu pripada i ovde u Paracinu i svetu gde se on vec nalazi na mestu broj 1. Tebe vidim kao osobu tih kvaliteta i svim srcem bih voleo da kad se kaze SCnet ljudi u Paracinu pomisle na mene i na tebe i na ljude koje ti i ja izaberemo.” Imponuje ljudima malo hvale, ali ni to do sada nisam uspeo da realizujem u smislu PP-a. Zvao sam ljude kao sto su nacelnik inspekcije (koga dugo poznajem i koji u mene ima dosta poverenja), u planu mi je i susret sa nacelnikom policije koji je nekompromitovan, porodican covek, malte ne mi je kucni prijatelj i sa kojim iz nekih ranijih poslova imam odnos poverenja. Tu sam ponudu dao i nekim svojim kolegama koje sam jos marta pozivao na sastanak pa nisu usli u posao… Sve se nesto ceka, imam osecaj da oni cekaju da vide moj rezultat nakon ovih 6 meseci pa da bilo sta preduzmu…

A moj rezultat u datim okolnostima je sledeci: Ja u Paracinu nemam nijedno jedino PP !!! Napravio sam 9 PPa sa nekim ******** mojim drugarima koji to nesto traljavo rade, dvojicu ni puskom ne mogu da nahvatam, a ovaj moj direktan saradnik ima neke svoje ideje. Cak se i ja logujem u njihove ofise da bih im proverio da nema nekog spillovera. I ima ih, nalecu s vremena na vreme, sledeci im donosi 1000 dinara, e za to ce morati da se sretnu sa mnom 😉

Rezultat je i da sam u mnogo teskoj situaciji sa novcem, ne pada mi na pamet da se zajmim da bih dalje radio ovaj posao. Jesam do guse u kreditima, jesam jedva zaradio 80 evra da bih uplatio liderski seminar, jesam ostavio porodicu kuci sa 200 dinara da razvlace do ponedeljka. Imao sam knedlu u grlu sve do petka kad sam se skajpom cuo sa zenom (koja je moj najveci motivator, koja cita Ziglera i slicne knjige vec dugo i koja mi je u kratkom razgovoru rekla neke stvari nakon kojih sam ja bio opusten ostatak seminara). Goca je svedok na sta sam licio pre i posle tog razgovora, iako ne zna sta mi je zena rekla…

Razmisljao sam o Fraletovim recima koji kaze “Ja ne znam sta vas sprecava da izadjete iz svog grada i da radite druge gradove”. A mene sprecava novac, meni je u ovoj situaciji i 500 dinara za gorivo do Jagodine vec velika suma, a volim da vozim najvise na svetu, da putujem i obilazim gradove i svoje ljude koje bih tamo imao.

Imam veliku barijeru u banalizaciji sume od 141000 dinara. Ne mogu ja da izracim taj stav, ne mogu da odglumim tu energiju kad je kopca u mojoj glavi za 6 meseci bez dinara bez zarade kao teg od tone na kuhinjskoj vagi. Nemam snage da pricam o viziji, o snazi posla kad vidim gde sam ja trenutno. Pogotovo sto sve cesce dobijam prigovor tipa “Jel si ti povratio svoj novac” (sa cim se borim) i “Jel krenule one velike zarade” (Posto su oni na startnom sastanku u ofisu radili izvlacenje ciljeva preko 1000 evra mesecno pa sad ocekuju od mene da sam ja u tom stadijumu) a meni knedla u grlu i tu jedva krpim poneko otklanjanje prigovora. A do sada sam imao ukupno 8 DA za BC33 koja su se izjalovila do uplate ispred banke.

Da ne bude da samo kukam i nalazim opravdanja, ja sam u SCnetu osetio promenu na sebi, sto iz treninga, sto iz citanja knjiga. Naime u proteklih 13 godina koliko sam u braku, moja zena je uvek bila nize bice, pasla je kritike i na vidjeno i na nevidjeno. U skoli sam radio od danas do sutra, cilj kratkorocni i zivotni kao pojmovi su za mene bili nepoznati. Zapustio sam se fizicki, od osmog razreda (punih 20 godina !) ja nisam potrcao vise od 800 metara iz cuga ! Ni u vojsci nisam trcao, a propisno sam se ugojio, imao sam oko 110 kila sad u avgustu.

Evo pozitivnih stvari koje je meni doneo SCnet:

1. Od liderskog seminara mene zena ne moze da prepozna. Dajem joj komplimente, hvalim je, ostavljam joj prijatne poruke na ceduljicama, na racunaru. Ne zbog liderskog samog po sebi, vec zato sto je kod mene odlezala procitana knjiga Psihologija uspeha od Dejla Karnegija gde on na kraju prve knjige forsira taj odnos prema zeni. Mozes misliti koliko sam otpor imao dok sam to citao, nakon 13 godina svojih stavova o njoj kao nizem bicu ! Evo vec nedelju dana mi zena ide kao drogirana po kuci, ne zna sta je snaslo, a kako sama priznaje, na casu sama pocne da se smeje iz cista mira (prsla ?!) 😉
2. Dok radim sa djacima, na casu lako uocavam cilj. Kad vidim zbunjene djake, odmah im kazem zasto se to radi i vecina uspe da ‘dohvati’ kuda vodi to gradivo. Evo i konkretno – vec 10 godina u skoli, u 8. razredu je prva oblast ‘Tacka, prava i ravan’. To sam godinama diktirao, deca pisu, ko dohvati – dohvati. A sada po prvi put prilikom odnosa prave koja prodire ravan sam deci crtao i piramidu koja nam sledi za par meseci i objasnjavao gde cemo koristiti to sto sada ucimo. Sa neverovatnom lakocom sam deci prodao cilj. I cesto na casu odvojim po 10ak minuta i pricam im o tome gde oni mogu biti za 10 godina, ali nista napadno, onako provucem kroz razgovor, da ne budu samo brojke, slova ukrug.
3. Letos sam poceo da trcim po stadionu. Zasto? Pa cilj bato: da smrsam, da se osecam bolje, jer ljudi vole da vide lidera koji je lepo raspolozen, na kome postoji promena, koji je nasmejan i pun energije i kondicije. Krenuo sam jula od po 2 vezana kruga oko stadiona. Krajem avgusta sam prvi put uspeo sa svojom prekomernom tezinom da spojim 3 kruga trcanja bez pauze. Tokom septembra trcao 2+3+2 kruga. U ponedeljak nakon liderskog sam trcao 4+4+2 kruga ! Ej Roberte, nakon dva meseca 10 krugova za nekog ko 20 godina nije potrcao ! Sinoc sam trcao 5+3+2, ponovo 4 km ukupno ! Ali znas sta: Po prvi put u zivotu sam istrcao 5 vezanih krugova, ej, 2 km iz cuga !!!!!!!!!!!!!!!! Jos ne stajem na vagu, ali se osecam fantasticno !!!
4. Kad razgovaram sa svojom decom, zapravo sa starijom cerkicom koja je sada prvi razred i koja vec nekoliko meseci trenira sah i ima zapazene rezultate u svom uzrastu uspesno izvlacim njene ciljeve i podsticem je na jos vece. Recimo, cula je kada je trener pricao nekom da je na Evropskom prvenstvu prva nagrada reda 5-6000 evra, pa me je pitala koliko je to novca, pa sta se moze kupiti, pa da li bi ona mogla da nam kupi auto koji ima ispravnu klimu (za razliku od ovog sada kome je od kupovine neispravna klima, a ja ‘nemam vreme’ da je popravim 🙁 ). Uspesno pricam sa njom o tome, sa mnom na primer niko nikada tako nije pricao, ni roditelji (majka samo sa osnovnom skolom, a otac VK masin bravar) ni nastavnici ni profesori.
5. Poceo sam da citam knjige. Ja od srednje skole (racunaj 16 godina !) nisam nista osim vesti procitao i osim knjiga o programiranju koje su mi trebale za fakultet. Nijednu jedinu knjigu ! Sada ih citam i samo me zanima redosled knjiga koje da citam kako bih napravio bolji efekat u svom napredovanju.

Na ovo pismo me je podstakla recenica koju si izgovorio na seminaru “Da je Carls Svab bio covek sa osmehom od milion dolara” i cega se ja fenomenalno secam iz ovih knjiga Dejla Karnegija Psihologija uspeha. Druga tvoja recenica je bila kada si rekao u jednom jutarnjem webu da si do sada procitao 170 knjiga i kad si pokazivao jednu po jednu koje su ti stajale kraj racunara.

I sad konkretno (sta kazes, kakav uvod pravim 😉 )

Ja moram da ojacam u mentalnom smislu da bih se izborio sa tom ruznom slikom o SCnetu u Paracinu. Trebace mi mnogo mentalne energije, za fizicku se vec snalazim. Mene zanima, kad procitam knjigu Vidimo se na vrhu od Ziga Ziglera koju sledecu knjigu da nabavim i da li mozes da mi preporucis neki redosled citanja knjiga kako bih sto brze napredovao ka cilju: Da od SCneta u Paracinu napravim posao broj 1, da povedem masu za sobom na vrh koji SCnet nudi, da pomognem svim tim ljudima da prevazidju strah i da i oni sami postanu pobednici, a ja kao njihov lider da budem ispunjen na sve moguce nacine.

Epilog: autor je nedugo posle ovog pisma prestao sa reklamiranjem SCnet-a na neodređeno vreme dok se finansijski nije konsolidovao. Prošle su godine a on je zaboravio i na SCnet i na pismo dok ga ja nisam kontaktirao. Moj lični utisak iz te konverzacije je da on za SCnet kao ideju još uvek ima pozitivno mišljenje. Slične stavove sam mogao da čujem od drugih bivših članova koji smatraju da je ideja super ali da su vodeći ljudi upropastili stvar, tako da jedni krive Fratrića a drugi Paušića. Teško je takvima objasniti da su ideje i potencijal koji se reklamira preko MLM-a uvek deluje kao san snova, i u tome je njegova čar, da zaludi ljude nekom neverovatnom idejom, kao što je bila krilatica „zaraditi od svega što se kupuje“.
Takvima ćete teško objasniti čak i sada kada SCnet zvanično više ne postoji, da je potencijal i slične bajke iz usta Paušića, Ličinara, Fratrića, Miletića, Goce, Ljilje itd, oduvek bila samo priča u prazno. Glavni cilj je da se izmuzu saradnici od sopstvenog novca i da dovuku nove naivčine. Od njihovih para glavonje kao što su Paušić i Fratrić pokupovaše stanove, vozila, izfinansiraše lagodan živog za sebe, svoje porodice, dece, švalereke itd…A naivnima ostavili da lupaju glavu šta to rade loše pa im ne ide „posao“. I onda im drže slovo kako negde „greše“ u svom poslu.
Možete samo da zamislite šta bi se dogodilo kada bi svi saradnici MLMa seli jedan u neki kafić ili restoran i obavili razgovor o svojim iskustvima nalik ovom pismu. Odradili onaj čuveni kroslaj koga se mnogo plaše u mrežnom marketingu. Garantovano bi se svi do jednog pokupili i zajedno napustili firmu.