Tajne MLM milionera

BBC novinarka Elie Flin je odradila prikrivenu istragu MLM kompanija Yonigue i NuSkin. Istoimeni dokumentarac, čiji je ona autor, bavio se uspehom obe kompanije u Velikoj Britaniji.

Dopuna – novi link:
https://drive.google.com/file/d/10HtmHa5TxUqFVM6cbXrII9ooJYIrkpu6/view
Istragom potvrdila je samo ono što mnogi kritičari širom sveta, uključujući moju malenkost i doprinos mojih kolega/koleginica na ovom blogu, pričaju godinama pa i decenijama unazad: ne postoji prodaja van MLM sistema (već samo članovima) i da se cela priča u mrežnom ili network marketingu svodi na neprestanu regrutaciju novih naivčina u tzv. poslovnu priliku.

Tokom svoje istrage Flin je posetila nekoliko seminara sa perikom i lažnim naočarima, da bi prikrila da je došla da istraži šta se tu konkretno dešava i da bi naravno izbegla da je neko prepozna. Nakon što su je regrutovali ubrzo dolazi da prave istine MLM-a, a to je da nema ništa od prodaje, da su proizvodi samo legalan izgovor pred zakonom, a da je pravi izvor “zarade” regrutacija.

Jer kako je sama probala, ubrzo je uvidela da su proizvodi izuzetno skupi u poređenju sa drugim proizvodima iz slične branše koji se mogu nabaviti u skoro svakoj prodavnici ili marketu. Na pitanje oko problema sa prodajom, Elin instruktor ili mentor joj je naglasila da mora da regrutuje, da napravi svoj “tim.”

U Yonique promotivni materijal taj aspekt MLM-a navodi pod skraćenicom RITA – Recruiting Is The Answer, što u prevodu znači Regrutacija je Odgovor, i da će se samo na taj način dostići zarada od šest cifara.

Na NuSkin obuci plavi dijamant Tajla Blu govori prisutnima da su mnogi članovi zbunjeni sa poslovnom prilikom jer misle zato što je posao sa šminkom da mora da prodaju proizvode. A u stvari je posao regrutacije. Srž celog posla je regrutacija i to je ono što dovlači nove članove u posao. Odatle dolazi najviše para.

Na istoj obuci Tajla navodi kako ona regrutuje i to je još jedan primer ovog manipulativnog kvazi biznisa. Kaže da traže slabe tačke u svojim potencijalnim regrutima i te tačke zloupotrebljava kako bi navukla naivne da se učlane u MLM i naravno zaradi na njima. Na primer, najčešće mete su novo ostvarene ili samohrane majke koje zbog brige o deci nisu u stanju da budu na poslu a potreban im je novac i takvima se najlakše manipuliše pričama o poslu od kuće, dobroj / dodatnoj zaradi i tome slično.

Članovi se podučavaju od strane top menadžera kompanija da ne prihvataju NE kao odgovor, da su komšije, porodica, prijatelji, radnici iz lokalne radnje, poslovni partneri itd.. mogući potencijalni članovi MLM-a i da samo treba regrutovati i regrutovati, a uspeh će već doći.

Flin se takođe zapitala odakle dolazi sav novac kompanijama. U trening materijalima namenjenim novim članovima napominje se kako treba proizvode koje stalno koristite da zamenite kompanijinim jer na taj načim povećavate veru u kompaniju i svoje šanse za uspeh. Kako sama kaže tri puta je navedeno da bi trebala da ima bar 25 proizvoda kompanije ili više u svojoj kući/stanu. Nakon proračuna i čuđenja apsurdnim cenama MLM proizvoda došla je do cifre od 430 do 550 funti. To je oko 550 do 650 evra. Flin je zaključila da ako treba toliko para da se potroši na ove preskupe i precenjene proizvode ko je onda tu kupac ?

Pored toga tu su starter paketi, mesečna pretplata u istom cenovnom rangu, karte za seminare, i drugi tipovi troškova za koje obe kompanije tvrde da niste dužni da ulažete svoj novac u kompaniju ali ono što vam neće reći jeste da jedini način da ostvarite uspeh ili da bi radili sa vama jeste da uložite novac u kupovinu tih paketa, kitova, dolazak na seminare i slično jer vaš upline (gornja linija) ostvaruje proviziju preko vas. U prevodu njihova zarada zavisi najviše samo od para koji izmuzu od novih i postojećih naivčina. Sve pod maskom brige za vas i vašu budućnost.

Sledeća stavka kojom se novinarka BBC-a bavila bila je koliko stvarno zarađuju top menadžeri ovih kompanija. Odnosi se na lica koja se javno hvale kako žive život iz snova, kače slike iz tropskih rajeva i luksuznih hotela, voze najnovije automobile i predstavljaju glavnu regrutacionu silu za obe ove kompanije.

Flin je radila statistički proračun, nešto o čemu sam pisao godinama u nazad i što je samo potvrdio izveštaj Yonique. Od milion članova, koliko ih ima u svetu, samo 0.02% je na vrhu zarade. To je broj od 240 osoba.

Za Nuskin gledala je brojke za Evropu, Aziju i Afriku. Od 90079 članova, 89,2% nije ništa zaradilo, 1% je ostvarilo zaradu od 870 funti ili negde oko 1000 evra mesečno, a zaradu od 18.100 funti mesečno je ostvarilo samo 0.04% od ukupne brojke ili 36 osoba.
Kad bi svi znali istinu o zaradama pitanje je koliko bi se stvarno ljudi pridružilo ovom izvikanom kvazi biznisu 21 veka.

Ako biznis ne ide dobro nije problem u kompaniji ili MLM-u, već u načinu kako razmišljate. Ova tematika je uvela Flin u dodatni sistem MLM-a, koji se odnosi na takozvano unapređenje ličnosti putem motivacionih seminara, kako postati uspešan, razmišljajte kao uspešan vlasnik svog “biznisa”, budite pozitivni, izbegavajte prijatelje koji vas ne podržavaju u poslu itd. Sve što veoma nalikuje sektaškom načinu ispiranja mozga, što odvaja individualnu ličnost od bližnjih, porodice, prijatelja itd.

Bivši članovi sa kojima je Flin imala prilike da razgovara navode kako su im Yonique i Nuskin upropastile život sa mentalne strane. Izgubili su prijatelje, braću, sestre, roditelje, decu, brakove, veze itd…Bile su potrebne godine za mnoge od njih da se otkače tog načina razmišljanja gde su vlasnike i lidere kompanije gledali kao male bogove, bezgrešne i bez mana.

Takođe jedno dobro zapažanje kojje ostavila gospođa Sten, ekspert za kultove: Mnogi misle kad čuju sekta ili kult da je to neki tip u Kaliforniji čudno obučen sa nekim ludačkim bojama, ali to nije tačno. Osoba u sekti izgleda baš kao ovi, možda se oblači kao vi, možda sedi do vas u firmi, radi u vašem komšiluku ili ste to možda baš vi ali samo niste svesni da ste deo sekte.

Fundamentalni deo sekte jeste kontrola odnosa kod pojedinca, kad utiču na vas s kim treba da budete, sa kim da se družite, koga da izbegavate, s kim da prekinete odnose, kome da se klanjate, kome da verujete bez pogovora itd. U MLM-u teže da vas zadrže u svojoj paukovoj mreži, da imate utisak kako ste deo nečeg grandioznog, dok sa druge strane gledaju da vas izoluju od uticaja spoljašnjeg sveta, kao što su ucenjivanja da ne bi trebali da gubite vreme na internetu ili na TV ili u društvu koji nisu deo sistema, jer to može negativno uticati na vaš “uspeh”. Zato su u MLM-u negativa, sumnja, zarade i kroslajn (razgovori između linija ) velika tabu tema jer kad bi članovi počeli međusobno da razgovaraju koliko je ko uspeo da ostvari uz utrošeno vreme, veoma brzo bi se uvidela prava istina o MLM “poslovanju”.

Flin je otputovala za SAD-u, u sedište obe kompanije kako bi odradila intervju sa direktorima obe kompanije. Do intervjua nije došlo, jer je menadžment obe kompanije odbio da sa njom razgovara. Informacije do kojih je Flin došla tokom svoje posete SAD-u navode da postoji velika povezanost direktora / osnivača kompanije sa Mormonskom sektom. Grad / država Juta u SAD-u smatra se kolevkom i sedištem mrežnog marketinga a ujedno je i sedište Mormonske crkve / sekte.

Obe kompanije su samo izdale saopštenje, kako imaju svoja pravila koja se rigorozno sprovode, da rade saglasno sa zakonom, imaju politiku povrata novca za proizvode koje članovi žele da vrate i slično baljezganje. Niko od njih nije preuzeo odgovornost za ono što se stvarno dešava sa mrežnim marketingom: članovi gube sate, dane, godine, svoj novac, svoje veze i odnose u trci za snovima, koji se neće ostvariti jer nisu svesni da u toj trci u stvari ostvaruju nečije tuđe ambicije, dok svojim parama finansiraju glavonjama na vrhu lagodan život.