8 razloga zašto mrežni marketing nije biznis

Šta je mrežni marketing ?

Multi level marketing (skraćeno MLM) iliti mrežni marketing nije biznis, mada ga mnogi MLMovci tretiraju kao neku vrstu biznisa, franšize ili posla u kome je svaka individua vlasnik svog biznisa, što logički i realno nema nikakve veze sa pravim biznisom. Realnost je da je mrežni marketing vuk u ovčijoj koži.

Za početak, karakteristično za sve MLMove jesu pokušaji da se sakriju iza drugog imena kako njihova loša reputacija ne bi isplivala na površinu, pa odatle potiču i drugi nazivi za multi level marketing poput: „Mrežni marketing“, „Direktna prodaja“, „Preporučiteljski marketing“, „Motivacioni sistem zarade“, „Atrakcioni marketing“, „Marketing privlačenja“ i tome slično.

Obmana sa nazivom nije samo jedan od razloga zašto MLM nije biznis. Glavni razlozi su navedeni ispod:

1. Osnove biznisa – preduzetništva isključuju MLM

Osnove preduzetništva uče veoma važno pravilo a to je da bi ste se smatrali vlasnikom biznisa morate da posedujete tri „moranja“. Morate da posedujete kontrolu nad proizvodom, morate da posedujete kontrolu nad distribucijom proizvoda i morate da posedujete kontrolu nad cenom proizvoda.

Kada se to prevede u mrežni marketing, saradnici nisu vlasnici „svog biznisa“ već su tipični prodavci-regruteri. Saradnici-distributeri unutar bilo kog MLM-a ne poseduju ni jedan od ova 3 „moranja“. Proizvod je već određen i na njega se ne može uticati. Cena proizvoda je unapred određena od strane vlasnika-osnivača MLM-a i jedino što možete da uradite kao jedan od saradnika jeste da dignete cenu proizvoda, za šta ćete se vrlo brzo uveriti da je neisplativo. Kontrola nad distribucijom ne postoji jer ste u startu stavljeni pred svršen čin i praktično se nadmećete sa svojim kolegama i saradnicima u „poslu“. Jedino što preostaje jeste da regrutujete nove naivčine.

2. Biznisi se oslanjaju na pravilo kontrole

U biznisima velika važnost se pridodaje diktiranju proizvodnih odluka, istraživanju i marketingu, ograničenjima marketinga, pravilima, analizama troškova i konkurencije, i drugim aktivnostima koje predstavljaju osnove u posedovanju biznisa.

Da li kao saradnik nekog MLM-a učestvujete u osnovnim aktivnostima vezanim za posedovanje biznisa ? Ako je odgovor NE, možete li onda to čime se bavite da nazovete „sopstvenim biznisom“ ili da za sebe kažete da ste „vlasnik svog MLM biznisa“ ?

3. Biznisi se oslanjaju na pravilo ulaska

Da bi ste uspešno vodili svoj biznis morate ograditi svoj biznis od konkurencije, kako bi onemogućili drugima da Vam oduzimaju deo zarade.

U MLM-u pravilo ulaska ne postoji, jer ako niste osnivač i vlasnik MLM-a, Vi ste jedan od onih 100-1000 ljudi koji rade isto što i Vi, što znači da su male verovatnoće za Vaš uspeh. Svi ti ljudi su naučeni da regrutuju nove ljude koji će isto tako da Vam budu konkurencija. Ne postoje nikakva pravila ni ograničenja koja mogu da Vas zaštite od tolike konkurencije, i upravo je ta konkurencija najveći razlog zašto je tako veliki procenat (preko 99%) onih koji omanu u MLM-u.

4. Biznisi poštuju zakon ponude i potražnje

MCDonalds neće dozvoliti vlasnicima franšize da otvore više od jednog restorana u istoj ulici osim u slučaju da postoji velika potražnja za proizvodima. U suprotnom, vodili bi bitku za mali broj kupaca i praktično bi ispali iz posla.

Na drugoj strani MLMovi nemaju nikakav problem da navuku milione distributera, čak i kad uopšte ne postoji interesovanje za kupovinu MLM proizvoda. Po Američkim zakonima MLM je legalan ako njegovi distributeri vrše prodaju proizvoda licima vam MLM-a. Međutim ni jedna od tih MLM kompanija se ne bavi istraživanjem da li postoji potražnja za njenim proizvodima, što automatski povlači sa sobom zaključak da MLM kompanije ne interesuje da li će njihovi distributeri moći da prodaju proizvod i tako zarade novac.

Kada biste postavili 10 McDonalds restorana u istom bloku, jedino očekivanje bilo bi da će izgubiti novac i ostati bez posla. Da li bi ste tada krivili idividualne vlasnike tih restorana ili onog koji je doneo odluku da se baš na tom mestu postavi 10 restorana ? Kada 99% MLM distributera izgubi novac, oni su ti na koje se svali krivica za neuspeh.

5. Više od 99% učesnika u MLM-u gubi novac

Po Američkim zakonima MLM kompanije dužne su da ispostave svoje izveštaje o prosečnim zaradama svojih distributera na godišnjem nivou. U Evropi ne postoje takvi zakoni, dok u svetu postoji malo broj država osim Amerike koje zahtevaju sličan tip izveštaja.

Po tim Američkim izveštajima preko 90% saradnika MLM-a zarađuje veoma male sume tj. većina saradnika u stvari više gubi novac nego što zarađuje, 9% je negde na nuli, dok manje od 0,1% deli međusobno zaradu unutar MLM-a od ćega najveći procenat odlazi vlasniku/osnivaču MLM-a.

Citiraću Džona Olivera: Možda nikad niste čuli za NuSkin ali znajte da vas plaća isto kao i 93% svih svojih distributera – jedno veliko NIŠTA.

Čest je slučaj da čujemo kako se neko hvališe svojim uspehom u mrežnom marketingu ili da je poznaje nekog ko je zaradio lepe pare kroz MLM. Velika većina njih se koristi receptom „lažiraj dok ne uspeš“ – pa tako žive kao podstanari, voze iznajmljena/tuđa vozila, zaduženi su u kreditima, pozajmljuju pare od zelenaša, često se sele jer nisu u stanju da vrate pozajmljen novac ili zato što su svima postali poznati po svojim promašenim poslovnim prilikama pa ih zato izbegavaju kao kugu, spolja odaju utisak uspeha a u stvarnosti jedva sastavljaju kraj sa krajem pa se još hvale svima u svom okruženju kako im lepo ide i žive slobodan život iz snova. Ima naravno osoba koje zarađuju lepe pare ali to je onaj izrazito malecni procenat samog vrha mrežnog marketinga u koji ulaze vlasnik/ci i najbliži saradnici (računovođe, programeri, savetnici itd), jer ne može ceo teret obmane da obavi samo jedna ili dve osobe.

6. MLM nije nalik drugim manjim biznisima

MLMovci često napominju u svojim predavanjima procenat propadanja u klasičnom biznisu. Naročito se koriste ekonomskim potresima da bi predstavili svoju MLM firmu kao bolje rešenje u poređenju sa klasičnim biznisom jer po njima veliki broj malih i srednjih preduzeća bude zatvoren u roku od jedne do tri godine, a njihova još uvek traje. Prećutkuju jednu veoma bitnu činjenicu a to je da procenat propadanja/odustajanja u MLM-u daleko nadmašuje procenat propasti malih i srednjih preduzetnika.

60% članova jednog MLM-a odustane nakon prve godine. Od preostalih 40% njih pola napusti tokom druge godine. U trećoj godini ostane desetak procenata. U petoj godini možda samo dva ili tri procenta od originalnog broja članova. Zato MLM stalno regrutuje kako bi pokrio minus u broju članova i obezbedio svoj opstanak jer bez novih članova i njihovih para nema života za MLM i njegove vlasnike.

Koliko god bio veliki procenat propadanja za klasična preduzeća, naročito imajući u vidu teško stanje kao što je u Srbiji i državama na prostoru ex-Yu, on se ne može porediti sa procentom „propadanja“ u MLM-u. Razmislite samo kolike su Vam šanse da se nađete među 0,1% onih koji „zarađuju“ u MLM-u pod uslovom da niste vlasnik/osnivač MLM-a niti se nalazite u njegovom uskom krugu saradnika.

7. Nebitan je trud u MLM-u

Zagovornici i promoteri mrežnog marketinga smatraju da u MLM gube novac oni koji nisu se dovoljno potrudili i ispratili pravilno sistem obuke. Ovo je isto jedna od velikih laži MLM-a. Prostom matematikom može se izračunati da skoro svako gubi novac u MLM-u. Jedino možete zaraditi ako se regrutuje veliki broj novih članova ispod vas. To za sobom povlači činjenicu da neće svi zaraditi jer se ne može regrutovati u beskonačnost. Kako se piramida ispod vas bude širila, novi učesnici imaće još manje šanse da zarade novac jer nema dovoljan broj ljudi u celom svetu za sve da ostvare zaradu.

MLMovci često navode argument kako je neko uspeo da ostvari uspeh u MLM a da nije bio među prvima već se kasnije uključio/la. Takvi primeri „uspeha“ se odnose na članove koji kupili svoj status ili im je omogućen taj status kao usluga zbog toga što su dovukli svoju piramidu iz drugog MLM-a, tj. dovukli su svoju postojeću mrežu ili tim ljudi.

Koliko god se trudili, šanse da uspete u MLM-u su mizerne.

8. Štetni i opasni saveti koji ne postoje u drugim biznisima

Ni u jednom drugom biznisu nećete naći toliko loših i štetnih saveta kada se uporedi sa mrežni marketingom. Mada nekolicina bivših članova smatraju da im je rad u MLMu ipak pružio neka korisna iskustva tipa motivisao, naučio prodaji, radu s ljudima i učinio ih vrednijim osobama, činjenica je da im za te veštine uopšte nije potreban MLM, niti su one bile razlog njihovog ili bilo čijeg ulaska u MLM. Ušli su pre svega jer su im rekli da mogu ostvariti potencijalnu zaradu, da bi se to posle pretvorilo u neku čudnu kvazi-franšizu sa filozofijom „uspeha i finansijske slobode“, gde je moguće ostvariti zaradu i slobodu samo ako se slede (izrazito štetni) saveti ljudi koji su „uspeli“ u ovom biznisu. Od dobre zarade kako su prezentovali u početku svelo se na „novac nije bitan, novac će doći bitna je sloboda“ – gde se od vas očekuje da nastavite da radite ono što vam non-stop govore (spiskovi, planovi, prezentacija i „novi direktni, novi direktni“), da pri tome konstantno nešto plaćate bilo da su to knjige, seminari, treninzi a pare će vam same doći jednog lepog dana, kada se poklope zvezde i kockice.

To je nešto najopasnije što postoji, uverenje kod članova MLM-a da samo ignorišu razum, statistiku i logiku, da svoj ili pozajmljen novac bacaju u rupu bez dna i žive u uverenju da će im se to višestruko vratiti. Najpribližnije poređenje koje mogu da navedem je dokazani kockar sa višegodišnjim stažom koji svakodnevno ubacuje novac u slot mašinu i nada se da će danas biti baš taj dan kada će ubosti premiju. Novac koji je bacio svih tih godina kada bi se sabrao bi daleko nadmašio svaki dobitak na toj slot mašini.

Jer jedna od teza koja se često vrti na tu temu jeste da je čovek počeo od dna, pa onda stigao na vrh. Može biti mnoštvo različitih scenarija, ali oni uvek imaju istu formulu. Svako guta priče poput ovih i to je razlog zašto se stalno potenciraju sve više i više: priče o deci iz geta, iz drugih zemalja, ili invalidi koji su odjednom postali izuzetno bogati i uspešni. Vidimo predstave kao Iza kulisa na VH1, Ja imam talenat, Glas, ili bilo koji drugi šou tog tipa koji uključuje redovne nastupe poznatih lica. Ove priče i televizijske emisije ne prikazuju izrazito nisku stopu uspeha kako bi se postalo jedna od ovih zvezda, dok stalno podstiču ljude, govoreći da je ovaj način života moguć pri tome ne navodeći bilo kakvu statistiku. Postoji toliko šou programa koji ukazuju da biti poznat nije samo ideal, već se potencira kao merilo vrednosti i nešto čemu mladi ljudi žele i teže (Zvezde Granda…).

MLMovi su drugačija verzija tih istih televizijskih emisija. Uvek prikazuju neverovatne količine bogatstva i luksuza, propovedajući da može sve to biti tvoje uz dosta truda i zalaganja, sa malim ili nepostojećim rizicima, i pomažući ostalim članovima društva. Oni stalno izostavljaju statističke podatke o prosečnoj uspešnosti, i oslanjaju se na nezasitim potrebama ljudi za višim statusom, naročito ako su osiromašeni. Mrežni marketing će obećati sve pod suncem i ponuditi članovima šansu da postanu „uspešni“ poput svojih idola na sceni. To je na kraju lažna ponuda ispunjena nemogućim uslovima, i poput Vegas automata služi samo da prikaže blještavu spoljašnjost uspešnih dok sav trulež drži sakriven ispod tepiha.

MLM vreba osobe koje se zanose vizijom uzvišenosti, kao i one sa stavom tipa „nemam šta da izgubim“. Oni teže da regrutuju osobe koje su zarobljene u mentalitetu deteta – smatraju sebe „posebnim“ a ne čine ništa da zasluže tu kvalifikaciju. Netvorkeri, kako sebe zovu, žele osobe koje traže veliki dobitak na lutriji, žele emotivce koje će lako šarmirati lepim pričama i lažnim osmehom, žele osobe koji nikada neće dovesti u pitanje njihove metode rada, nikada neće prigovarati već samo bez pogovora slediti svog velikog MLM čobana i slepo se držati njegovih/njenih saveta.

Ni jedan pravi biznis ne nudi takav vid i takvu količinu lične i finansijske samodestrukcije. A o katastrofalnim posledicama tih saveta čitajte u posebnoj temi.